BERBA BOROVNICE

Ovogodi�nja berba borovnice u Srbiji daje veoma dobre rezultate. Prvu berbu
i isporuku sve�ih plodova smo imali 12.06.2008. godine. Berba se odvija na
nasim novim planta�ama gde su borovnice stare dve godine. Posle obavljenih
razgovora sa svim ve�im proizvodja�ima borovnice u Srbiji, dogovoreno je da
ve� idu�e godine zajednicki svi proizvodja�i i udru�enja krenu u izvoz
svezih plodova borovnice. Ovo ce omoguciti da ponudimo izmedju 20 i 30 tona
plodova ve� idu�e godine.
Kolicine koje mozemno ponuditi ubuduce svake godine rapidno ce rasti.
Primera radi kroz tri godine mozemo ponuditi oko 300 tona borovnice.

Borovnice pakujemo u plasticne kutije od 125 i 250 grama, pa onda u
kartonsku transportnu kutiju. Borovnice iz Srbije su odlicnog kvaliteta sto
je opste misljenje i zapadnih kupaca koji su imali priliku da vide nase
borovnice.

Ono sto je velika prednost srpskih proizvodjaca borovnice je vreme njihovog
dozrevanja, a to je period od 15.06 do 15.07 u toku godine, a to je vreme
kada svezih borovnica u Evropi nema. Holandska, francuska, nemacka i poljska
borovnica stize tek oko 15. jula.

Kako cemo uci u ozbiljne razgovore sa partnerima iz ruske federacije, u
okviru medjudrzavne saradnje izmedju Rusije I Srbije. |elimo da nase ruske
partnere upoznamo sa mogucnoscu investiranja ruske strane u podizanje novih
zasada borovnice u Srbiji. Kako je osnovni nedostatak kod novih proizvoda
manjak finansijskih sredstava za podizanje zasada, onda bi ulaganje ruske
strane dobro doslo. Ovo bi podrazumevalo da nasi proizvodjaci na pravi nacin
brinu o razvoju borovnice I da plodove po njihovom dospecu isporucuju ruskim
kompanijama I na taj nacin bi vracali ulozena sredstva.

Kasnije bi se ova saradnja odvijala na komercijalnoj osnovi. Sve ovo bilo bi
regulisano ugovorima izmedju ruskog kupca I proizvodjaca borovnice. Nase je
misljenje da bi ovakav vid saradnje bio u obostranom interesu.

AGRO- BIZ LIDER

Priznanje �Agro-biz lider� koje dodeljuje Klub privrednih novinara Srbije, dru�tvo agrarnih ekonomista Srbije i Regionalna privredna komora Novi Sad predstavlja nagradu najboljima u oblasti agro poljoprivredne proizvodnje i agro biznisa.
Udru�enju uzgajivaca kultivisane borovnice iz Belanovice ovo priznanje je dodeljeno 10.05.2008. godine u Masters centru Novosadskog poljoprivrednog sajma za liderstvo i izuzetan doprinos u pionirskom poslu �irenja i gajenja kultivisane borovnice u Srbiji.
Ovo je priznanje svim clanovima Udru�enja odgajivaca borovnice i dokaz da se nalazimo na pravom putu uvodenja nove vocne vrste u vocarsku proizvodnju Srbije, a takode i dokaz da ova atraktivna vocka mo�e odgajivacima doneti izuzetan profit.
Priznanje nam je izuzetno drago i za nas koji se bavimo ovim poslom bice novi podstrek da nastavimo u tom pravcu.

PRIZNANJE �PLANETA BIZNIS�

Ivan �uknic, vlasnik prve planta�e kultivisane borovnice u Srbiji i predsednik Udru�enja odgajivaca kultivisane borovnice iz Belanovice dobitnik je priznanja �Planeta biznis� za 2007. Godinu.
Ovo priznanje koje su mu casopis Ekonometar i magazin �Biznis� dodelili u kategoriji preduzetnika sa izuzetnom inicijativom od �ireg dru�tvenog znacaja �uknicu je dodeljeno na svecanosti u Beogradskom AERO KLUBU. On je istakao da je to priznanje svim clanovima udru�enja za njihov pionirski posao i hrabrost da se upuste u gajenje kultivisane borovnice i veliki je podstrek za njega i sve odgajivace.

SKUP�TINA UDRU�ENJA UZGAJIVA�A BOROVNICE

Dana 6.03.2008. god. U Sali Osnovne �kole u Belanovici odr�ana je skup�tina Udru�enja uzgajivaca kultivisane borovnice na kojoj je bilo oko 100 prisutnih, pored clanova isto toliko onih koji to nisu ali su zainteresovani za gajenje borovnice. Ovo samo pokazuje koliku pa�nju izaziva gajenje ove dragocene vocke.
Skup je otvorio predsednik udru�enja Ivan �uknic. U prve dve tacke je upoznao clanove udru�enja sa finansijskim obracunom za 2007. godinu i obrazlo�io odluku o dodeli pomoci clanovima udru�enja u cilju uspe�nijeg gajenja borovnice.
Posle toga pozdravio je sve prisutne kao i predstavnike Ministarstva poljoprivrede sa pomocnikom ministra Mirjanom Milo�evic i sve prisutne goste i novinare elektronskih i �tampanih medija.
U prvoj tacki otvorene sednice skup�tine �uknic Ivan je govorio o najnovijem iskustvu u gajenju kultivisane borovnice, pravljenju supstrata prilikom njene sadnje, odr�avanju sadnica borovnice posle sadnje, navodnjavanju, dubrenju i svim drugim merama neophodnim za njeno gajenje.
Druga tema na ovom skupu bio je izve�taj Miluna Vasilijevica clana udru�enja koji ima planta�u od 60 ari, inace diplomiranog informaticara, o poseti Australiji i njihovim iskustvima u gajenju kultivisane borovnice. On je uz video prezentaciju govorio o ceni sve�ih plodova borovnice i mogucnosti njihovog izvoza u Australiju, s obzirom da nemaju dovoljno borovnice za sopstvene potrebe. Obi�ao je planta�u Pola Kejsija, predsednika proizvodaca borovnice Australije. Na planta�i staroj 27 godina koja obuhvata 12 hektara, udaljenoj sedamdesetak kilometara od Melburna. Sve je mehanizovano, od sistema za navodnjavanje �kap po kap�, hladnjace, sortirke za pakovanje, bazena za prikupljanje vode i dr. Zbog sastava zemlji�ta, priprema za gajenje traje najmanje dve godine. Ovo dovoljno pokazuje koje komparativne prednosti ima Srbija za gajenje borovnice. Kako je borovnica u Australiji odavno progla�ena izuzetno zdravom hranom, na tamo�njem tr�i�tu vlada ogromna potra�nja i ona se uglavnom kupuje u najskupljim marketima. I to joj odreduje cenu, pakovanje od 125 grama ko�ta 13 australijskih dolara. Prema toj racunici, bogati Australijanci placaju kilogram borovnice cak 5.200 dinara.
Na skup�tini predsednik �uknic Ivan upoznao je clanove i druge prisutne sa odlukom o uvozu sadnica brusnice, prvi put u Srbiji i osnivanju dva ogledna dobra u Belanovici i na Rudniku, kao i o znacaju brusnice u ishrani stanovni�tva i uslovima za njeno gajenje. Brusnica je bobicasta vocka, koralno crvene boje, po izgledu slicna borovnici. Izuzetnih je lekovitih svojstava, od davnina je medu americkim Indijancima bila poznata kao melem. Izvan granica njihovih rezervata preneta je pocetkom 17. veka, da bi je naucnici prepoznali kao blagodet za probleme urinarnog trakta, uni�tava celije raka dojke i debelog creva, dragocena je za oboleli vid, povi�eni nivo �ecera u krvi ili prevenciju kardiovaskularnih oboljenja. Naucno je dokazano da jedna ca�a soka brusnice dnevno smanjuje rizik od bolesti srca za 40%.
Na tr�i�tu postoje dve vrste brusnica: evropske i americke koje su ne�to krupnijeg ploda. Voli jako kiselo zemlji�te (Ph 4-5,5) i izuzetno vla�no, cak i mocvarno �to je cini idealnom za vojvodanske ritove. Za razliku od borovnice, brusnica ima �iroku primenu u preradi tako da je podjenako korisna kao zamrznuta, su�ena, kao sok, d�em, sos ili dodatak sezertima. Oporog je i kiselog ukusa. Zato se retko koristi za jelo u sve�em obliku.
Ne ocekujemo da ce brusnica preuzeti primat borovnici ali smatramo da treba pokrenuti ovu proizvodnju i pru�iti proizvodacima mogucnost izbora. Njen prinos je manji nego kod borovnice. Zbog niskog �buna te�a je za berbu ali je tra�ena na svetskom tr�i�tu, ima visoku cenu a u Srbiji postoje odlicni uslovi za njeno gajenje.
Iz ovih razloga, istakao je �uknic, udru�enje ce vec od pocetka juna krenuti sa primanjem porud�bina za sadnice brusnice, i to ce za jesenju sadnju trajati samo do kraja meseca juna da bi na vreme kod holandskog proizvodaca porucili potreban broj sadnica. Ovo znaci da se zainteresovani proizvodaci jave udru�enju najkasnije do 9. Septembra radi sklapanja ugovora, narud�bine i dogovora o uslovima placanja.

.... ....